Ukoliko ste se pitali gdje je to Johan Liiva (vokal) zavrsio nakon sto je izbacen iz Arch Enemya, evo vam odgovora - zajedno sa Johanom Reinholdzom (gitare, bas) iz Andromede i Matteom Modinom (bubnjevi) iz Dark Funerala osnovao je NonExist.

Ukoliko ste malo bolji poznavatelj progresive, znat cete da je Reinholdz mozak koji stoji iza Andromede - svedskog progresive metal benda. Vec se iz toga moze zakljuciti da su Reiholdzove gitaristicke sposobnosti doista izvrsne sto se dokazuje kroz cijeli album - posebnu pozornost mozete obratiti na cak 3 (!) instrumentala - Entrance kao intro u The Devil Incarnate u kojem mozete cuti neke riffove iz drugih stvari (A Halo Askew), Ataraxia - veoma opustajuci instrumental kao uvertira u A Halo Askew (jednu od ponajboljih stvari na albumu) te Nowhere - veoma cudan instrumental u kojem Reinholdz pokazuje sto moze na gitari koji za razliku od prethodnih intrumentala ne predstavlja uvod u iduci stvar te fadea na kraju. Kao jednu od zanimljivosti bi izdvojio to sto rad gitara, iako izvrstan, po mnogim recenzistima uopce ne pristaje Liivinim vokalima i Modinovim bubnjanjem - jedino sto mogu reci na to da je to nevjerojatna gomila gluposti. Vec kad sam se dotakao bubnjeva, oni su takodjer veliki plus ovom albumu - savrseno se uklapaju sa Reinholdzovim riffovima.

Naravno, nije sve tako sjajno. Kao najveci minus ovom albumu bi izdvojio vokale. Nemojte pomisliti da su Liivini vokali losi, oni su veoma solidni, no nazalost nista vise. Sto se tice vokala, cijeli album je ravna crta - konstantno koristi iste vokale te vrlo brzo postaje poprilicno predvidljiv... Vokali mi se cine da su otpjevani poprilicno bezvoljno, sto je doista steta. Malo vise raznolikosti doista ne bi skodilo. Produkcija bi takodjer mogla biti nesto bolja - ne mogu reci da je ona na ovom albumu losa, no kada se naviknete na produkcijski savrseno upeglane albume (kao zadnji album Bodoma) ovo vas malo razocara...

Sve u svemu, veoma solidan album.