 |
|
|
||||||||||||||||||||||||||||||
| Simfonija
za potlacene? Takve naslove albuma ima samo jedna grupa! Da, ludjaci
iz New Orleansa vracaju se na scenu i na svom novom albumu ne donose
apsolutno nikakve korekture dosadasnjeg stila. A tako i treba! Pola
sata impulzivnog grinda je dovoljno - svako duze trajanje prouzrocilo
bi psihicke smetnje. Ma koliko grind stilski bio ogranicen, Soilent Green zadrzava svoje karakteristicne elemente zbog kojih se dosta razlikuju od svojih zanrovskih kolega. Uz brze bubnjevske napade i ekstremni vokal Louisa Benjamina Falgousta II, band se u sporijim dijelovima zapetljava u konstrukcije koje bi vise odgovarale hardcoreu, (stoner) rocku ili cak jazzu. Rezultat je interesantna kombinacija oprecnih stilskih pravaca koja ce vam dobro zvucati samo ako se smatrate muzicki tolerantnim. Kao i svaki grind album, i ovaj ce vas kostati povece kolicine zivaca, ali isplati se poslusati jer na kraju ostaje samo pozitivan feeling. |
||||||||||||||||||||||||||||||||
| Ocjena:
7/10 by Damir O. <danijelinmisko@yahoo.com>, preuzeto iz United forces casopisa [NATRAG] Komentari: [dodaj] |